Ono što ostaje neizrečeno u samom saopštenju, ali što se u javnosti intenzivno postavlja kao pitanje jeste — zašto je trebalo čak 35 dana da studentski pokret javno reaguje na slučaj koji očigledno duboko zadire u osnovna ljudska prava i slobodu govora?
Podsetimo, aktivisti su uhapšeni nakon što su neovlašćeno prisluškivani, a njihov privatni razgovor je zatim emitovan na provladinim televizijama. Samo prisluškivanje bez sudskog naloga, kao i javno puštanje takvog materijala, predstavlja ozbiljno kršenje zakona i ljudskih prava. Ipak, umesto trenutne reakcije akademske zajednice, usledila je tišina.
U svom saopštenju studenti navode da je pritvor produžen na 60 dana i da je zdravlje pritvorenih ugroženo. Navode i da akademska zajednica ne sme ostati nemi posmatrač ovakvih postupaka. Međutim, činjenica ostaje da su upravo oni, bar do sada, to i bili.
Moramo naglasiti i da su u svom saopštenju na Instagramu, Studenti u blokadi naveli i sledeće:
Pozivamo sve studente, profesore, akademske radnike i građane da se solidarnošću i podrškom pridruže našim kolegama.
Zahtevamo hitno oslobađanje svih nepravedno uhapšenih aktivista i prekid represivnih mera usmerenih protiv onih koji se zalažu za pravdu i istinu.
Pa čin je besprizoran kao i sve što radi ovo vlast. On je uhapšen, kao zbog nekog snimka. Samo zajedničkim snagama možemo izgraditi društvo zasnovano na pravdi, slobodi i poštovanju ljudskih prava.
Međutim, ovakvo kašnjenje u reakciji otvara važna pitanja:
Da li studenti u Beogradu osećaju strah od reakcije države?
Da li postoji unutrašnji pritisak ili neslaganje među samim aktivistima?
Da li je njihova tišina rezultat političkih kalkulacija?
U vremenu kada se kršenje ljudskih prava i represivne mere prema mladim aktivistima normalizuju, ćutanje nije neutralno. Svaki dan bez reakcije je dan podrške sistemu koji te aktiviste želi da ućutka.
Objava „Studenata u blokadi“ može biti korak u dobrom smeru – ali dolazi kasno, i mora biti praćena konkretnim delovanjem ako želi da ima ikakav politički značaj.
Borba za pravdu, istinu i ljudska prava ne može da čeka 35 dana.
