Rumunska ministarka životne sredine Diana Buzoianu zatražila je od Ministarstva zaštite životne sredine Srbije još 13. novembra 2025. godine prekogranične konsultacije o Ziđinovim rudnicima kod Majdanpeka i Bora. Zahtev je u međuvremenu ponovljen, a odgovor iz Beograda nije stigao. Ove informacije 11. septembra ove godine objavio je rumunski portal România curată, u tekstu Mihaja Goćua i Stefani Danijel Rot. Rumunsko ministarstvo je ovom portalu na zahtev za informacije potvrdilo da je srpskoj strani pisalo dva puta, i dostavilo im samo pismo, koje je portal objavio.
U pismu je navedeno da su rumunske vlasti saznale da je Srbija ponovo otvorila rudnike bakra i zlata kod Majdanpeka, u sastavu kompleksa Serbia Zijin Copper, na oko 11 kilometara od rumunske granice. Kako se navodi, pre toga nije sprovedena procena uticaja na životnu sredinu u prekograničnom kontekstu, koju traži Konvencija iz Espoa, a obe zemlje su tu konvenciju ratifikovale. Ministarka se poziva na izjave samog investitora da će otpadne vode biti ispuštane u Dunav, koji je izvor pijaće vode za rumunska naselja, i zaključuje da Rumunija „ne može isključiti značajan negativan uticaj na teritoriju i stanovništvo Rumunije“.
Pošto Rumunija nije bila obaveštena pre početka radova, ministarka je zatražila podatke o uticaju projekta na zdravlje ljudi, o merama za sprečavanje i smanjenje štete po životnu sredinu, o monitoringu i izveštajima srpskih organa. Zatraženo je i da Rumunija učestvuje u postupcima procene za širenje rudnika u donjoj zoni Čukaru Pekija i u borskom kompleksu, kao i za projekte koji se na njih nadovezuju.
Ovo je još jedan dokaz da su našim institucijama interesi stranih kompanija preči od sopstvenih građana i od odnosa sa susedima. Ako Rumunija brine zbog rudnika koji je 11 kilometara od njene granice, koliko onda treba da brinu ljudi koji žive pored njega?,
izjavio je Martin Stanojević iz Timočke Bune.
România curată opisuje i sam planirani kompleks gde navodi:
- Prostorni plan od 126 kvadratnih kilometara na teritorijama Bora i Zaječara,
- novi rudnik Malka Golaja na više od 1.000 hektara,
- jalovište od oko 1.900 hektara u dolini Kriveljske reke
- i topionicu sa fabrikom sumporne kiseline.
Sve otpadne vode kompleksa završavale bi preko Timoka u Dunavu, na tromeđi Srbije, Bugarske i Rumunije, nekoliko kilometara od rumunske opštine Gruja. Prekogranični rizik priznaje i sam srpski planski dokument. U Elaboratu za rani javni uvid navedeno je da bi Bor, preko Borske reke, Timoka i Kriveljske reke, „potencijalno mogao izazvati prekogranično zagađenje voda u nizvodnim podunavskim zemljama (Rumuniji i Bugarskoj)“.
Portal podseća da je bakar u Borskoj reci gotovo sedam puta iznad zakonske granice, a arsen u vazduhu više od devedeset puta iznad nacionalnog cilja, i da se zagađenje od 2018. pogoršalo.
Navedeno je i da plan raseljavanjem i eksproprijacijom direktno pogađa vlašku manjinu u Timočkoj krajini, kojoj Okvirna konvencija Saveta Evrope jemči stvarno učešće u odlukama koje je se tiču.
U samom teksu dat je osvrt i na pismo kojim je 28 rumunskih organizacija u avgustu od ministarke Buzoianu zatražilo da Rumunija uđe u proces. Organizacije ukazuju da je Srbija 2024. godine u celoj zemlji imala samo osam vodnih inspektora, te da se iz tog razloga Rumunija ne može osloniti na rad srpskih institucija.
Do sada se znalo da su organizacije iz Rumunije i Bugarske od svojih vlada tražile uključivanje u prekogranične konsultacije. Sada je, međutim, potvrđeno da je Rumunija takav zahtev Srbiji zvanično uputila još pre skoro godinu dana, čak i pre odluke Vlade Srbije o izradi Prostornog plana, ali da odgovor iz Beograda do danas nije stigao.
