Put od Bora do Brestovačke Banje je veoma prometan i na njemu se kreću gotovo sve vrste motornih vozila, ali neretko i biciklisti i pešaci. Na ovom putu redovno saobraćaju i autobusi gradskog prevoza, ali i međugradskog, međutim mesta na kojima se nalaze autobuska stajališta na ovom putu i uređenje samih stajališta, nateraće nas da se zapitamo da li ovakvo uređenje autobuskih stajališta podrazumeva čekanje autobusa ili čekanje još jedne saobraćajne nesreće na ovom putu?
Veoma često Borani koriste autobuski prevoz kako bi iz Brestovačke Banje, tačnije iz tog pravca, stigli do samog grada ili se eventualno vratili nazad. I bez obzira na to da li se vozili autobusom, ili se krećete svojim privatnim automobilom, primetićete da se u dosta navrata autobusi zaustavljaju na mestima koja na mnoge načine mogu da utiču na bezbednost samog saobraćaja, a videćete i putnike koji svoj autobuski prevoz, prinuđeni, čekaju uz sam kolovoz.
Svako ko koristi gradski autobus kako bi stigao do Brestovačke Banje, Banjskog Polja ili drugih naselja između Bora i Brestovačke Banje (ili u suprotnom pravcu) ima mogućnost da autobus čeka na po sedam autobuskih stajališta u oba pravca.
Ukoliko obratite pažnju na uređenje ovih autobuskih stajališta, primetićete da formu autobuskih stajališta, u određenoj meri, ali ne u potpunosti, ispunjavaju ona stajališta koja se nalaze u pravcu ka Boru, dok je uređenje stajališta koja vode ka Brestovačkoj Banji uglavnom svedeno na postavljeni znak koji označava da se na određenom mestu nalazi stajalište.
“Ok, ali gde je tu problem?”
Pitanje koje će zasigurno postaviti mnogi koji budu čitali ovaj tekst, ali da ne bi bilo zabune, evo i određenih pojašnjenja.
Od sedam autobuskih stajališta iz pravca Bora, samo se za jedno autobusko stajalište, ono pre prvog skretanja za selo Brestovac, može reći da je uređeno tako da se izdvaja sa glavnog puta čime je na određeni način omogućeno bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje putnika.
Osim ovog stajališta, za četiri autobuska stajališta je napravljeno kakvo takvo proširenje za zaustavljanje autobusa, dok se na preostala dva stajališta ukrcavanje i iskrcavanje putnika vrši zaustavljanjem autobusa na glavnom putu.
Poslednja dva navedena autobuska stajališta napravljena su na mestima na kojima se na glavnom putu priključuju vozila putevima iz okolnih naselja, što utiče na samu preglednost saobraćaja i onemogućava vozilima koja nailaze sa glavnog puta da uopšte uoče da li se neko sa sporednih puteva priključuje, te su često prinuđeni na rizik, preticanje na punoj liniji i zaobilaženje autobusa. Sa druge strane i vozila koja dolaze sa sporednih puteva ne mogu da se uključe u saobraćaj dok autobus ne nastavi svojim putem.
Autobusko stajalište koje se nalazi na samom ulasku u Brestovačku Banju, može se smatrati najrizičnijim autobuskim stajalištem na ovom putu. Sam položaj ovog stajališta se nalazi u krivini gde ukoliko se zaustavi autobus, gotovo je nemoguće uočiti da li iza krivine nailaze vozila iz suprotnog pravca što sva vozila, a automatski i putnike na stajalištu, postavlja u nezavidan položaj i potencijalni rizik.
Ono što je zajedničko za svih sedam autobuskih stajališta, osim znaka koji pokazuje da se upravo tu nalazi autobusko stajalište, za ni jedno autobusko stajalište nije propisno obeležen kolovoz čime bi se naglasilo mesto za zaustavljanje vozila, ni jedno stajalište nije uređeno tako da se putnici mogu što bezbednije ukrcati i iskrcati, osim za već navedeno stajalište kod Brestovca, a ono što je takođe veoma značajno, ni jedno ovo autobusko stajalište nema izgrađen prostor koji će putnike zaštititi od vremenskih prilika, tačnije sunca, kiše, snega ili vetra.
Ukoliko se uputimo u suprotnom pravcu, tačnije ka Boru, autobuska stajališta su za nijansu bolje uređena u odnosu na pravac ka Brestovačkoj Banji.
Baš kao i kod prvog stajališta ka Banji, u ovom slučaju poslednje stajalište ka Boru je jedino uređeno tako da se izdvaja sa glavnog puta i omogućava veću bezbednost putnika, dok se kao takvo stajalište možda mogu uzeti i stajalište pre ovog poslednjeg, odnosno stajalište kod ulaska u selo Brestovac, kao i stajalište koje se nalazi pri skretanju za naselje Banjsko Polje. Za sva ostala četiri stajališta napravljena su određena proširenja za zaustavljanje autobusa.
Međutim, autobusko stajalište koje se nalazi na krivini na izlazu iz Brestovačke Banje (ulazu iz pravca Bora) je takođe izuzetno rizično jer ne nudi nikakvu bezbednost putnicima koji čekaju autobus u ovoj krivini, dok sa druge strane i u ovom slučaju se onemogućava vozačima da pravovremeno uoče vozila koja nailaze iz pravca Bora.
Ova autobuska stajališta imaju naznačen znak za autobusko stajališta, ali za razliku od stajališta ka Brestovačkoj Banji, čak pet od sedam ovih stajališta ima i delimično uređen prostor koji će putnike zaštititi od različitih vremenskih prilika. Osim toga, baš kao i kod autobuskih stajališta ka Brestovačkoj Banji, za ni jedno autobusko stajalište nije propisno obeležen kolovoz čime bi se naglasilo mesto za zaustavljanje vozila.
Da je problem gotovo svih autobuskih stajališta primetan na putu Bor – Brestovačka Banja potvrdio je i Igor Velić, master inženjer saobraćaja.
Autobuska stajališta nisu uređena kako treba. Ne nalaze se van puta da bi putnici bili bezbedni i da vozila ne moraju da pretiču na punu liniju i ugrožavaju svoju bezbednost i bezbednost drugih učesnika u saobraćaju,
izjavio je Igor Velić.
Ukoliko do sad niste previše obraćali pažnju na postojanje ovog problema na putu Bor – Brestovačka Banja, sigurni smo da ćete predstavljene nedostatke autobuskih stajališta naknadno dosta lakše uočiti.
Znamo da mnogi ovo neće uočiti kao značajan problem, što je jasno uočljivo i kada su kreatori saobraćajne politike u pitanju jer je ovakvo stanje autobuskih stajališta višegodišnje, ali da biste se i sami uverili, to možete učiniti na samom terenu. Videćete samo prilikom jednog zaustavljanja autobusa kakvih sve situacija može biti na putu.