Na nekada mirnom i ne toliko prometnom putu do borskog sela Krivelj, sada je svakodnevni prizor opasnosti. Sa po jedva kojim saobraćajnim znakom ili bankinom postao je jedna od glavnih ruta za velike kamione i masivne mašine, gde pritom ovaj put za ovakvu vrstu saobraćaja nije adekvatan, niti postoji ikakav znak koji će ukazati na njihovo svakodnevno saobraćanje.
Bez obzira na vreme, kišu, sneg ili sunce, ovaj put je neprijatelj koji čeka prvu priliku da pokaže svoju opasnost.
Put koji vodi od Bora do borskog sela Krivelj dugačak je oko 10 km. Pre nego što bi se stiglo do samog Krivelja, na ovom putu, osim naselja Brezonik koje je prigradsko naselje Bora, postoji i par usputnih stanica, koje radi posla predstavljaju svakodnevna mesta za čekanje prevoza mnogim stanovnicima grada Bora i njegovih naselja. Pre dolaska u samo selo Krivelj, kao glavna destinacija mnogih Borana od većih objekata izdvajaju su flotacija “Veliki Krivelj” i površinski kop “Veliki Krivelj”.
Duž čitavog puta bez i jednog znaka signalizacije, da li za skretanje, da li za ograničenje, takođe nema i nikakve vrste osvetljenja. Bankine nema nigde na vidiku, a trotoara nema ni u planu. Znak za ograničenje brzine i za zabranjeno zaustavljanje nalazi se tek na skretanju za flotaciju.
Koliko je značajno da putevi budu uređeni na pravi način, jasno je predstavila i Strategija bezbednosti saobraćaja na putevima Republike Srbije za period od 2015. do 2020. godine u okviru koje se jasno prepoznaju osnovne smernice u području delovanja ka unapređenju bezbednosti puteva i kretanja:
- Put ne sme da bude uzrok saobraćajne nezgode;
- Put treba da spreči saobraćajnu nezgodu kada dođe do greške učesnika u saobraćaju ili greške na vozilu;
- Put treba da spreči ili ublaži posledice nastale saobraćajne nezgode.
Kako kamioni ugrožavaju bezbednost na ovom putu?
Kamioni obično nose velike terete, što rezultira visokim pritiskom na površinu puta, ovo povećava habanje i može prouzrokovati pukotine i udubljenja. Velike gume kamiona, posebno velikih vozila, stvaraju snažno trenje u kontaktu sa površinom puta, što uzrokuje trošenje i oštećenje asfalta. Kamioni puni tereta redovno prolaze ovim putem što u kontinuitetu ubrzava uništavanje istog i dodatno ugrožava bezbednost u saobraćaju.
U nekim područjima možda ne postoji dovoljan broj ili odgovarajuće obilaznice kojima bi se kamioni kretali, što u našem gradu nije slučaj. Prošle godine napravljena je obilaznica gde su na taj način stvoreni uslovi da se teretni transport izmesti iz grada ali i sa puteva koji nisu namenjeni za prevoz tereta. Uprkos izgrađenoj obilaznici, prilagođenoj teretnim vozilima, problem svakodnevnog prolaženja kamiona na neadekvatnom putu ostaje, a razlozi ovakve prakse variraju od želje vozača kamiona za skraćivanjem putovanja, do neadekvatne regulacije i nadzora. Ovaj nedostatak poštovanja propisa dovoljan je razlog svakodnevnog uništavanja puta i zagušenja saobraćaja.
Da obilaznica koja postoji nije napravljena tek tako, jasno je i prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja jer član 112 ovog zakona jasno ukazuje da u saobraćaju na putu vozilo ne sme da se optereti:
- tako da ukupna masa vozila prelazi najveću dozvoljenu masu vozila, odnosno tako da osovinsko opterećenje prelazi najveće dozvoljeno osovinsko opterećenje proizvođača vozila,
- preko osovinskog opterećenja propisanog tehničkim normativima za vozila i najveće dozvoljene ukupne mase,
- tako da vozilo sa teretom premašuje najveće dozvoljene dimenzije za pojedine vrste vozila (dužina, širina i visina).
Osim prethodno navedenog člana zakona, vrlo je važno da teret na vozilu bude smešten i obezbeđen tako da pri vožnji ostane onako kako smo ga i utovarili, što bi omogućilo da:
- ne ugrožava bezbednost učesnika u saobraćaju i ne nanosi štetu putu i objektima na putu,
- ne umanjuje stabilnost vozila i ne otežava upravljanje vozilom, kao i da ne utiče na funkcionisanje i korišćenje sklopova i delova vozila,
- ne umanjuje preglednost vozaču,
- ne pada i ne rasipa se sa vozila po putu, odnosno ne vuče se po putu,
- ne zagađuje životnu sredinu.
Na terenu se evidentno može zaključiti da se ne poštuju zakonske odredbe u vezi sa bezbednošću saobraćaja.
Prema članu 2 Zakona o bezbednosti saobraćaja, kontrolu i regulisanje saobraćaja na putevima sprovodi Ministarstvo unutrašnjih poslova, tačnije Uprava saobraćajne policije i područne policijske uprave. Međutim, na konkretnom putu pripadnici Policijske uprave u Borune sprovode kontrolu nad teretnim vozilima što rezultira time da teretna vozila uzrokuju štetu putu i okolini.
Rešenje ovog problema leži u jačanju regulacije, nadzora i edukacije vozača. Postavljanje jasnih ograničenja, učestala kontrola prometa, te informisanje vozača o prednostima korišćenja obilaznica mogu doprineti većem poštovanju propisa a samim tim i očuvanju kvaliteta puteva i povećanju bezbednosti. Održavanje saradnje između lokalne vlasti i uprave područne policije je ključno kako bi se osiguralo da obilaznice služe svrsi, a gradovi i njihove opštine ostvaruju prednosti smanjenog prometa kamiona.
Kakav je saobraćaj u samom Krivelju?
Krećući se ka Krivelju, osim naravno toga što je put u veoma lošem stanju, “siromašna” je i saobraćajna signalizacija pa se na primer znak za ograničenje brzine nalazi tek na samom ulazu i to je jedan jedini znak koji se može sresti na ovoj deonici.
Kada govorimo o bezbednosti saobraćaja u samom selu Krivelj, identifikovani su brojni problemi koje ne bi trebalo nikako zanemariti. Osnovna škola “Đura Jakšić” nalazi se direktno na putu, bez odgovarajuće saobraćajne signalizacije i oznaka ‘‘Zona škole‘‘ više nije u upotrebi. Na delu puta u zoni škole nije zabranjeno preticanje što povećava rizik s obzirom na prisustvo dece, a nedostatak znakova opasnosti dodatno ugrožava bezbednost, posebno zbog prisustva krivine u zoni škole.
Osim prethodno navedenih problema, u samom selu javlja se nedostatak trotoara i pešačkog prelaza što predstavlja ozbiljan problem za pešake, uključujući i decu. Uočeno je i da nigde ne postoje “ležeći policajci” koji bi usporili saobraćaj a nedostatak znakova upozorenja dodatno otežava situaciju.
Kada na sve ovo dodamo i svakodnevni promet teretnih vozila na putu koji nije predviđen za ovakvu vrstu saobraćaja, jasno je da u samom Krivelju postoji ogromna opasnost.
Kao jedno od rešenja ovih problema svakako se nameće pre svega postavljanje adekvatne saobraćajne signalizacije, uključujući obnovu oznaka ‘‘Zona škole‘‘. Da bi se bezbednost dece kod same škole povećala potrebno je uvesti zabranu preticanja u zoni škole, ograničiti prolaz teretnih vozila, ali i omogućiti organizaciju adekvatnog parkiranja kako bi se očuvala preglednost u zoni škole.
Osim toga, veoma je značajna i izgradnja trotoara kao i postavljanje pešačkih prelaza kako bi se obezbedio bezbedan prelaz za pešake.
Ono što će dodatno uticati na sami saobraćaj jeste postavljanje “ležećih policajaca” i znakova upozorenja, a postavljanje znakova opasnosti, posebno u krivini, omogućiće pre svega veću bezbednost dece.
U ovom tekstu smo predstavili kako to izgleda put do sela Krivelj. Jasno je da postoji ozbiljan nedostatak bezbednosnih mera u saobraćajnom sistemu, kako oko osnovne škole u Krivelju, tako i na čitavoj deonici do samog sela. Predložene mere bi trebalo da doprinesu poboljšanju bezbednosti dece u saobraćaju pre svega u zoni škole u Krivelju, ali i čitavom selu, dok se sa druge strane mora ozbiljno povesti računa i na odvijanje saobraćaja i kvalitet puta do Krivelja koji svakim danom dospeva u sve lošije stanje.
Detaljniji prikaz puta do sela Krivelj, kvalitet ovog puta, kao i stanje bezbednosti saobraćaja u selu Krivelj možete videti na sledećem video-snimku i fotografijama.
Rad medija Tebrizam podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.