Kada uslovi na jednom putu nisu povoljni za vožnju i predstavljaju svakodnevni rizik od saobraćajnih nezgoda, a naročito kada te saobraćajne nezgode postanu realne i previše učestale, to je valjda jasan signal da se na tom putu nešto definitivno ne odvija kako treba i da je potrebno hitno reagovati.
Na jednom od prometnih puteva, pogotovo u letnjem periodu, državnom putu II reda 161, i deonici puta Bor – Brestovačka Banja, javlja se sve učestaliji problem povećanog broja saobraćajnih nezgoda sa teškim posledicama u kojima su uglavnom učesnici mladi vozači.
Iako je deo ovog puta nedavno rekonstruisan i dalje postoji problem potencijalnih saobraćajnih nezgoda usled nekvalitetne rekonstrukcije. Poznajući da je taj deo brdovit samim tim je i veći broj krivina na datom putu, i dolazi se do zaključka da deonica puta Brestovačke Banje nije urađena na način na koji bi trebalo i samim tim ništa nije rešeno povodom postojanja kontra nagiba.
Kontra nagib puta u velikoj meri dovodi do izletanja vozila sa puta pri većim brzinama. Velika većina vozača, pri određenim brzinama, gubi kontrolu nad vozillom što često dovodi do sletanja vozila sa puta ili prelaska u traku za vozila iz suprotnog smera, što samim tim povećava mogućnost saobraćajnih nezgoda sa težim posledicama usled ovakvih uslova vožnje.
Neprilagođena brzina vožnje na ovom putu
Jasno je da je za nastanak nezgoda na ovom delu puta brzina jedan od glavnih krivaca. Vozači se često na delu puta do Brestovačke Banje kod naselja Banjsko Polje “opuste“ i voze neprilagođenom brzinom.
Međutim, da ne svalimo svu krivicu samo na neprilagođenu brzinu vožnje, jer je pri vožnji veoma važna i podloga po kojoj se vozi. Ukoliko bi se zbog različitog uticaja padavina ili drugih vremenskih uslova, na bilo koji način promenila podloga po kojoj se vozila kreću, a ne dođe do smanjenja brzine, rizik od saobraćajnih nezgoda automatski postaje veći.
Usled iznenadnih situacija i naglih reagovanja vozača, izuzetno je bitno da se vozila što pre zaustave, što će svakako biti lakše ukoliko se smanji i brzina kretanja, a takođe se smanjenjem brzine umanjuje i opasnost od izletanja sa puta.
Šta ćemo sa saobraćajnom signalizacijom?!
Saobraćajna signalizacija na tom delu puta je nedovoljna kako bi se vozači upozorili na problem, jer gledajući na samu podlogu puta, koja je u solidnom stanju, u tim situacijama vozači i ne slute zbog čega je zapravo brzina ograničena na manju od one koja je inače na putu van naselja. Rešenje bi se moglo za početak pronaći u postavljanju više saobraćajnih znakova koji mogu da upozore vozače da na vreme smanje brzinu i bezbedno prođu deonicu puta.
Kako bi se povećala uočljivost rešenje se može naći pre svega u zakonskoj regulativi, konkretno pravilnikom o saobraćajnoj signalizaciji po čemu se saobraćajni znakovi mogu izraditi na žuto-zelenoj površini. Situacija bi mogla da se promeni postavljanjem saobraćajnih znakova opasnosti, tablama za usmeravanje koje označavaju nailazak na oštru krivinu i ograničenje brzine i sve to na žuto-zelenoj površini (crna tačka).
Dodatno bi trebalo postaviti zaštitnu ogradu kako bi se sprečilo izletanje vozila sa puta, pri čemu bi se smanjio broj saobraćajnih nezgoda.
Sa druge strane, treba povesti računa i o odronu gde je opasnost povećana u vreme većih padavina, u vidu postavljanja zaštitne mreže na kosinama jer se stene lako spiraju i padnu na put. Po postavljanju zaštitnih mreža učesnici u saobraćaju biće bezbedniji.
Je l’ ovaj put stvarno toliko rizičan?
Javnost je upoznata sa ovom opasnom deonicom puta i da postoji povećan broj saobraćajnih nezgoda, svakim danom taj broj je sve veći, a i sami smo svedoci da su se prethonda dva leta dogodile dve saobraćajne nezgode sa teškim telesnim povredama.
U jednoj od njih je učesnik bio vozač motocikla, koji inače spadaju u ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju. Posledice ove saobraćajne nezgode bile su veoma teške po samog motociklistu koji je u ovom udesu izgubio ruku.
U drugoj nezgodi je učestvovao autobus, a znajući da je autobus sredstvo namenjeno za prevoz putnika samim tim je i više života bilo u opasnosti. Nakon takvih nezgoda i dalje ništa nije preduzeto radi povećanja bezbednosti saobraćaja na toj deonici puta.
Potvrdu da je ovaj deo puta jako opasan za vozače je i nezgoda iz 2013. godine gde su učesnici bile četiri osobe mlađeg uzrasta, usled gubitka kontrole vozač iz suprotnog smera je prešao u njihovu traku, a u pokušaju da izbegnu nezgodu došlo je do sletanja sa puta i prevrtanja vozila, i lica su zadobila teške telesne povrede.
Sve češće se prenose i informacije između građana koji potvrđuju da veoma često dolazi i do nezgoda gde jedno vozilo učestvuje, kao što je gubitak kontrole nad vozilom, a samo sticajem okolnosti se izbegnu tragičnije posledice ukoliko ne naiđe vozilo iz suprotnog smera.
Takve nezgode se najčešće ogledaju izletanjem sa puta u okolne kanale i manje padine, ove nezgode prolaze sa manjom materijalnom štetom i u velikoj meri se i ne prijavljuju saobraćajnoj policiji, a svakako se ne mogu zanemariti. O tome govori i činjenica da se nezgode ovakvog tipa događaju i po nekoliko puta mesečno. Ove događaje jasno potvrđuje i naredna mini-galerija.
Saobraćajna policija ne provodi mnogo vremena na tom delu puta, ukoliko bi se uvelo da se kontrola saobraćaja baš na tom delu puta pojača uz sve ovo gore navedeno, mogli bismo očekivati da se drastično smanji broj saobraćajnih nezgoda na ovom delu puta i samim tim poveća bezbednost svih učesnika u saobraćaju.
Sama činjenica da o putu do Brestovačke Banje postoje podaci o teškim saobraćajnim nezgodama još iz 2010. godine prosto je neshvatljivo kako još uvek nema rešenja da se ovakav trend i posledice saobraćaja na ovom putu u potpunosti izbegne.
Ukoliko sve učestalije saobraćajne nezgode na ovom putu nisu dovoljan crveni alarm da je potrebno o stanju saobraćaja na ovom putu povesti više računa, surova je realnost da na ovoj deonici možemo u narednom periodu strepeti od saobraćajanih nezgoda sa možda još fatalnijim ishodima.
Kakvo je stanje puta do Brestovačke Banje možete pogledati na narednom video-snimku kao i u galeriji slika.
Rad medija Tebrizam podržava Švedska u okviru programa Beogradske otvorene škole „Mladi i mediji za demokratski razvoj“.
3 responses
Nije kriv put već vozači koji ne poštuju ograničenja i vertikalnu signalizaciju. Vozači, naročito novi, puni sebe, divljaju na ovom putu i dovode u opasnost druge učesnike u saobraćaju. Sve je to uticaj opšteg stanja u državi i opšteg mišljenja da će se izvući i proći nekažnjeno. Velika nekultura , generalno, pa nekultura i u saobraćaju.
Apelovano zilion puta i za taj deo i Pirotsko Naselje, gde se vozi kao po autobanu, gde se maltene svakodnevno gaze kucici,macici i lisice sve ucestalije ove godine,gde je pregazena bila zena pre par godina i prosle godine muskarac. Pisano supu,odgovor je da nisu oni nadlezni vec preduzece za puteve i tako sve u krug….
Put nije kriv nego se treba pojedincima zabraniti da voze i maminim i tatinim sinovima da se zabrane čim polože da sednu u besan auto i da divljaju putevima