Osamostaljenje danas predstavlja sinonim za ulazak u život odraslih. Završetak srednje škole ili fakulteta, pa prvi posao, pa iznajmljivanje stana i novi ključevi, sopstveni računi, samostalno kuvanje ručka, mir u kući (što bi se reklo)… Sve su to prvi znakovi početka nove faze života. Međutim, u Srbiji, osamostaljenje mladih ne predstavlja samo zrelost ili ambiciju, već je pre svega pitanje finansijske izdržljivosti.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u novembru 2025. godine iznosila je 111.987,00 dinara, dok je u Boru, gradu bakra, prosečna zarada iznosila čak 132.383,00 dinara. Iako ove cifre zvuče fantastično, medijalna neto zarada u Srbiji iznosi 86.702 dinara, što znači da polovina zaposlenih prima manje od tog iznosa.
Ako sagledamo i statistiku troškova života od prošle godine, vidimo da jedno domaćinstvo na mesečnom nivou minimalno potroši između 55.000 i 60.000 dinara i to na najosnovnije stvari, kao što su hrana, higijena, odeća i druge potrepštine (ne uzimajući u obzir kirije, račune, internet, ratu za telefon ili čak i ratu za kredit).Kada sve to uzmemo u obzir, zapitajmo se: ako samo osnovne potrebe “pojedu” toliki procenat plate, kako je uopšte moguće preživeti mesec kao pojedinac u sopstvenom stanu?
Neke od rezultata možemo videti iz našeg otvorenog anonimnog istraživanja koje je sprovedeno među 50 Borana, u kombinaciji sa podacima iz Alternativni izveštaj KOMS-a za 2025. godinu, otkriva duboki jaz u prihodima mladih. Dok nas brojevi o prosečnim platama u Boru mogu zavarati, realnost je takva da:
- 39% mladih ispitanika uopšte nema mesečna primanja, što ih drži potpuno zavisnim od roditelja.
- 23% mladih ispitanika zarađuje manje od 65.000 dinara, što znači da im nakon kupovine osnovnih namirnica (onih 60.000 sa početka priče) za stanarinu i račune ostaje tek par hiljada dinara – što je u praksi neodrživo.
- Sa druge strane, KOMS-ov izveštaj potvrđuje da je prag za “dostojanstven život” daleko iznad minimalca: čak 130.000 dinara je suma koju mladi vide kao neophodnu da bi zapravo mogli da žive samostalno, a ne samo da preživljavaju.
- Takođe, u KOMS-ovom izveštaju, imamo podatak da čak 55.3% mladih nema nikakva mesečna primanja, a čak 20% njih zarađuje ispod 80.000 dinara.
Ovi podaci jasno ukazuju na to da nivo zarada mladih u Srbiji trenutno ne prati galopirajući rast cena osnovnih životnih potreba, čineći osamostaljenje pre finansijskim rizikom nego prirodnim korakom u odrastanju.
Ako jedno domaćinstvo minimalno potroši između 55.000 i 60.000 dinara samo na najosnovnije stvari (hrana, higijena, odeća), ne računajući kiriju i račune, postavlja se pitanje: kako je moguće preživeti mesec kao pojedinac? Za Borane, odgovori su jasni – najveće prepreke su niske plate (39%), visoke kirije (37%) i visoke cene u prodavnicama (24%). Čak 97% njih smatra da minimalna plata od oko 551 evra jednostavno nije dovoljna za samostalan život bez pomoći roditelja.
Koliko god da nam prija mamina kuhinja ili gledanje kvizova sa tatom ili čak prepiranje sa bratom ili sestrom, u jednom momentu dođemo u te godine kada nam je malo više potrebna privatnost i sama nezavisnost od roditelja. Život sa roditeljima je značajno finansijski i vremenski olakšan jer nam je obezbeđen smeštaj, obroci ali i uvek čista odeća. S druge strane, samostalnost donosi organizacioni šok gde svaka obaveza, od plaćanja računa do kupovine namirnica, pada isključivo na naša leđa.
Jasno je da samostalnost nije samo stvar zrelosti, već pre svega matematike i konstantnog računanja koja se često ne poklapaju sa realnošću na bankovnom računu. Zato nas zanima vaše mišljenje: Koliko je vama potrebno novca da bi pokrili osnovne troškove i živeli dostojanstveno, a ne samo preživljavali barem mesec dana?
