Protest “Studentski edikt” koji se dešava već uveliko u Nišu, okupio je ogroman broj građanstva iz raznih krajeva Srbije. Grupa studenata koja je pešačila od Bora do Niša, stigla je juče u Niš, tik pred veliki protest.
Kao jedan od značajnih studentskih gradova u Srbiji, može se reći da se u Nišu dugo nije okupilo ovoliko studenata, kao i ostalog građanstva. Grupa studenata koja je prepešačila preko 130 kilometara do Niša pristigla je u petak u večernjim časovima gde su odmorili pred veliki protest.
Studenti su prošli kroz brojna mesta, suočili se sa izazovima poput hladnoće i umora, ali i osetili ljubav, snagu zajedništva i sloge koje su dobili i od divnih meštana koji su ih srdačno ugostili gde god da su prošli.
O tome kako je njihov put protekao kroz 4 dana pešačenja razgovarali smo sa studentima koji su svoje srce dali za ovu borbu koju vode svi srpski studenti.
Šta te je navelo da dođeš baš u Bor?
Da dođem u Bor navelo me je to što je većina mojih kolega sa Univerziteta u Beogradu, zajedno sa kolegama sa Univerziteta u Novom Sadu, odatle krenula u šetnju ka Nišu. Ovo mi je treća šetnja.
Kako ti se činio put? Da li je Tresibaba opravdala vaša očekivanja? Kako je reagovalo građanstvo u svim selima i gradovima kroz koje ste prošli?
Što se tiče puta, drugi dan činio mi se najtežim, iako su nam za treći rekli da će biti najnaporniji. Generalno, mislim da je za sve najteži dan bio drugi, jer se prešačilo oko 40 km, dok smo Tresibabu lagano prešli. Za nju smo bili spremni, možda ne baš fizički, ali psihički svakako jesmo. Građani su reagovali u svakom selu fenomenalno, sa oduševljenjem, izlazili su na kapije, dosta njih je od sreće plakalo, a i mi sa njima. Kada se kretalo svi su navijali „Bravo, deco, samo napred!“.
Šta očekuješ kao krajnji ishod majanja po Nišu?
Očekujem jedan protest u Beogradu i da na kraju pobedimo u našoj borbi!
rekao je Nemanja Sarić, student Farmaceutskog fakulteta u Beogradu.
Takođe, svoje viđenje puta i celokupnog marša od Bora do Niša podelila je sa nama i jedna studentkinja.
Šta te je navelo da dođeš baš u Bor?
Nakon protesta u Kragujevcu, u povratku sa našim divnim taksistima, upoznala sam devojku koja je rodom iz Bora. Popričale smo o celokupnoj situaciji u Boru i celoj Istočnoj Srbiji, i eto, baš sam se obradovala kad sam videla da se u sledeću šetnju kreće iz Bora!
Kako ti se činio put? Da li je Tresibaba opravdala vaša očekivanja? Kako je reagovalo građanstvo u svim selima i gradovima kroz koje ste prošli?
Put mi se činio mnogo lakšim nego što sam očekivala. Svi su nas naplašili Tresibabom, ali iskreno, meni je to možda i bila najlakša deonica puta. Što se tiče građanstva, svi su bili fenomenalni, neverovatno koliko je jedinstva i ljubavi bilo na jednom mestu!
Šta očekuješ kao krajnji ishod majanja po Nišu?
Odgovornost!
rekla je Iva Uzelac, studentkinja ekonomije na Singidunumu.
Njihova poruka je jasna – u ovoj borbi nema odustajanja. Pešačenje od preko 130 kilometara je za ove borce bilo ne samo lako, već i ogroman simbol istrajnosti, a sada, kada su stigli na odredište, spremni su da nastave borbu i učine da se njihov glas daleko čuje.