Studenti su na hodočašću od Bora do Niša prešli preko 130 kilometara i 200.000 koraka. Na tom putu, imali su prilike da se susretnu sa brojnim vremenskim nepogodama, kao i sa brojnim iskušenjima počevši od penjanja na Rgotsko brdo, pa sve do prolaženja preko čuvene Tresibabe. Svaki korak na ovom putu bio je ispunjen naporom, ali i nezaboravnim trenucima koji će ostati urezani u njihovom sećanju.
Svaki korak, svaka prepreka i izazov na ovom hodočašću bili su samo podsetnici na razloge njihovog dolaska – borbu za pravednije društvo i glas mladih koji ne odustaju. Danas smo u Nišu kako bismo ih saslušali, da saznamo njihove priče, doživljaje ali i utiske sa ovog hodočašća i šta za njih znači biti deo ovog istorijskog trenutka.
Sa nama je tu mlada studentkinja sa Beogradskog univerziteta koja je podelila svoja iskustva sa ovog pesačenja.
Šta te je navelo da dođeš baš u Bor?
Navelo me je da dođem baš u Bor to što je istok Srbije, generalno, na neki način napušten, odnosno, niko ne obraća dovoljno pažnje na istok Srbije i na ljude tamo. Želela sam da zajedno sa kolegama pokažem ljubav ljudima tamo.
Kako ti se činio put? Da li je Tresibaba opravdala vaša očekivanja? Kako je reagovalo građanstvo u svim selima i gradovima kroz koje ste prošli?
Put je bio težak, ali nedovoljno za nas, očigledno. Tresibaba je bila dosta lakša nego što su je ljudi predstavljali, odnosno taj put je bio lakši nego, recimo, drugi dan. Ono što me je pogotovo iznadilo jeste što su nas i na Tresibabi čekali ljudi sa hranom i vrućim čajevima kako bi nas okrepili. Gde god smo prošli, ljudi su nas čekali u suzama. Bilo je jako lepo iskustvo. Nekako se osećam kao da ja, kao individua, ne zaslužujem toliku pažnju koliku sam dobila na tom putu.
Šta očekuješ kao krajnji ishod majanja po Nišu?
Kao krajnji ishod majanja po Nišu, a i svih ovih protesta, očekujem da se naši zahtevi ispune i da ova država postane malo pravednija i lepša za život i da, na kraju krajeva, i ja mogu da ostanem u njoj.
rekla je Jovana Todorović, studentkinja Hemijskog fakulteta u Beogradu.
Hodočašće od Bora do Niša nije bilo samo fizički podvig, već i snažna poruka studenata o istrajnosti, solidarnosti i borbi za promene za koje se bore već 4 meseca. Svaki pređeni kilometar simbol je odlučnosti mladih da ne ostanu samo nemi posmatrači situacije koja se već godinama dešava u Srbiji, već da postanu aktivni učesnici u kreiranju bolje budućnost i pravde za nastradale.
