Skup “Slavija, ti i ja” jedan je od najvećih studentskih skupova u istoriji Srbije, a osim velikog broja ljudi na Slaviji, ovaj skup obeležen je govorima koji su se ticali različitih tema i na osnovu kojih smo mogli da se upoznamo i sa delom programa Studentske liste.
Negde između 180.000 i 190.000 ljudi na Slaviji, prema informacijama Arhiva javnih skupova, ali i svi građani u direktnim prenosima, imali su priliku da čuju govore studenata, profesora, eksperata, kao i pojedinih javnih ličnosti.
Kroz govore studenata je bilo reči o stanju u društvu, nastavku studentskih protesta, zahtevu za promenama u institucijama, odgovornosti države i vlasti, potrebi za izborima i većem učešćem građana.
Sa druge strane, ostali govornici dotakli su se nekih konkretnih tema poput kulture, umetnosti, medija, stanja zdravstva, poljoprivrede, obrazovanja, položaju radnika, i ti govori imali su odlike nekadašnjih političkih mitinga.
Program skupa na Slaviji otvorila je govorom Elena, studentkinja psihologije iz Bajine Bašte, koja se osvrnula ne trenutno stanje u društvu, podsetila na sve ono kroz šta su studenti i građani prošli u prethodnom periodu, navela da su studentski zahtevi odavno prerasli u građanske zahteve, ali i poslala jasnu poruku svima:
Jesmo li za Srbiju ili za mafiju?
Nakon studentkinje, reč je preuzela Mirjana Nikolić, profesorka FDU-a i rektorka Univerziteta umetnosti. Profesorka se kroz svoj govor dotakla značaja studentskog otpora, prava ljudi da se bore za institucije, ali i toga kakvo je uopšte stanje umetnosti, kulture i medija i zbog čega je značajno postojanje slobode govora. Na kraju svog izlaganja, Mirjana Nikolić je poručila sledeće:
Ova vlast se plaši uzdignutog indeksa na kraju pozornice predstave i na kraju koncerta. Plaše se kulturnih i onih koji misle svojom glavom.
Profesor Hemijskog fakulteta i redovni član SANU, akademik Radomir Saičić, govorio je o degradiranju zemlje i građana Srbije u gotovo svakoj sferi. Osvrnuo se profesor i na to da država svojim delovanjem želi da uništi Univerzitet, kao i da se novi Univerzitet sa Crkvom formira sa crkvenim vrhom koji se odvojio od svog naroda. Profesor Saičić svoj govor je zaključio značajnim rečima o tome kakvu Srbiju možemo da očekujemo u budućnosti:
Naučna istraživanja obezbediće širenje horizonta znanja, ali i industrijski razvoj, ne onaj koji se zasniva na subvencijama datim stranim firmama koje napuštaju zemlju čim subvencije prestanu, već na intelektualnim postignućima domaće inteligencije koja će ovladavati tehnologijama dvadeset i prvoga veka.
O pravu na protest koje je garantovano Ustavom, o tome da nijedna uniforma ne sme biti iznad Zakona, kao i o selektivnoj primeni zakona, govorila je Bojana Savović, tužiteljka Višeg javnog tužilaštva u Beogradu. Tužiteljka Savović navela je da se ovakvo svakodnevno stanje u našoj zemlji ne može smatrati državom, već anarhijom.
Pozivam na primenu zakona i na institucionalnu hrabrost ljudi koji čine treću granu vlasti.
zaključila je tužiteljka Savović
Profesor doktor Ilija Srdanović, lekar koji je deo lekarske komore Vojvodine, osvrnuo se na stanje zdravstva u Srbiji i govorio o tome kako će zdravstvo izgledati u budućnosti. Doktor Srdanović je naveo da će za buduće funkcionisanje zdravstva biti značajna edukacija medicinskih radnika pre kupovine skupocenih mašina i aparata. Vizija budućnosti zdravstvenog sistema Srbije prema rečima profesora je sledeća:
Pacijenti neće više biti politički rekviziti. Zdravstveni sistem biće reorganizovan. Prioritet će biti primarna zdravstvena zaštita, domovi zdravlja i ambulante. Drugo, to će biti opšte bolnice. Potom je tu tercijalna zdravstvena zaštita. Pitate se otkud novac za to? E vidite, u budućnosti nacionalni stadioni biće naše bolnice i zaposleni u njima, u njih će biti ulagano.
Jugoslav Ristić, sindikalni rukovodilac u penziji, naglasio je da je Srbija danas siromašna zemlja obespravljenih ljudi koji predstavljaju jeftinu radnu snagu. Osvrnuo se Ristić i na to da su radnici prinuđeni da rade i duže od predviđenog radnog vremena, kao da i veliki broj radnika u Srbiji ne može da zaradi dovoljno kako bi se obezbedio iznos prosečne potrošačke korpe.
Mnogi radnici u Srbiji su obespravljeni, jer su pored svojih poslova prinuđeni da budu deo mitinga vladajuće stranke, eno ih i u Ćacilendu.
naveo je Jugoslav Risitć kao jedan od problema radnika u Srbiji.
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Aleksandar Sedlar, govorio je o stanju poljoprivrede u Srbiji i značaju vraćanja poverenja u agrar i poljoprivrednike Srbije. Profesor Sedlar naveo je da je veoma važno da očuvamo našu zemlju i vodu, da poljoprivreda mora postati nacionalni interes, ali i da se moraju stvoriti uslovi kako bi se mladi vratili na sela i bavili ovom značajnom granom privrede.
Moramo biti mnogo bolji preci nego što smo trenutno potomci. Moramo da se vratimo u život, da vratimo decu u naše seoske škole. Moramo da realizujemo našu agrarnu viziju. Moramo da podržimo i da priznamo seljaka kao nosioca ekonomskog razvoja, partnera u glavnom poslu Srbije – u proizvodnji hrane! A ne da ga posmatramo kao socijalni slučaj kome obećavamo subvencije ili, gle čuda, podsticaje.
Marija Vulović, nastavnica srpskog jezika i književnosti i pesnikinja iz Čajetine, navela je da nikad nije bilo teže, ali ni časnije biti ljudsko biće u Srbiji. Nastavnica Vulović osvrnula se na trenutak pada nadstrešnice u Novom Sadu i momenat kako se kao majka troje dece osetila u tom trenutku što ju je i navelo da od prvog dana bude uz studente i borbu za slobodu.
Svoje mesto na bini zauzeo je i glumac Aleksandar Srećković Kubura koji se okupljenima obratio ispred svojih kolega i koleginica. Glumac se u svom izlaganju zahvalio studentima na svemu što su do sada uradili, na tome što su nakon dugo godina “podigli narod iz pepela” i pokrenuli u jednu zajedničku borbu za bolju budućnost.
Ovo nije politička borba za promenu vlasti, već borba protiv potpunog biološkog istrebljenja i uništenja našeg naroda. Ne samo nas ljudi, već i uništenja našeg jezika, tradicije, kolektivnog sećanja, naših šuma i polja, naših reka,
rekao je Aleksandar Srećković Kubura.
Poslednji je svoj govor pred okupljenima održao student elektrotehnike Andrej Tanko. Student Tanko je naveo da je na Slaviji predstavljen deo programa studentskog pokreta, kao i da iako studenti “nemaju odgovore na sve”, pored sebe imaju sturčnjake iz svih oblasti koji će nastaviti na radu programa.
Ako se neko pita da li slobodarski duh naših predaka još živi u nama, Slavija mu je odgovor.
Poruka je studenta Andreja Tanka
Za sam kraj protesta, na binu je izašao naš proslavljeni glumac Dragan Gagi Jovanović sa kojim su okupljeni na Slaviji izveli čuvenu pesmu “Ruža rumena”.
Protest “Slavija, ti i ja” jasno govori da je studentski pokret već prerastao okvire klasičnog protesta i postao širi društveni i politički pokret.
Kroz govore su se provlačile teme urušenih institucija, položaja radnika, zdravstva, obrazovanja, kulture, poljoprivrede i slobode govora, dok je centralna poruka bila da promene više nisu samo studentski zahtev, već potreba velikog dela društva.
Studenti su prvi put otvorenije govorili o programu, stručnim timovima i organizaciji za buduće izbore, čime je protest dobio obrise ozbiljnije političke artikulacije i pokušaja stvaranja alternative postojećem sistemu vlasti, ali i potvrdu da je u toku kampanja koju studentski pokret sprovodi pred predstojeće parlamentarne izbore u Srbiji.
