Taman kada se moglo pomisliti da je više od jednog veka rudarenja ostavilo dovoljno dubok trag na Bor i okolna sela, na svega nekoliko kilometara od grada otvoren je rudnik “Čukaru Peki”, a njegov razvoj posebno je približio rudarske aktivnosti pojedinim borskim selima koja se već godinama suočavaju sa odlaskom stanovništva i sve manjim brojem mladih.
Međutim, izgleda da u Boru i njegovoj okolini rudarenja nikad nije dosta. Nedavno je zvanično objavljen nacrt Prostornog plana rudarskog kompleksa “Čukaru Peki“ i “Malka Golaja“ na teritoriji Bora i Zaječara. Na području Bora planom su u celosti obuhvaćena borska sela Slatina, Metovnica, Donja Bela Reka i Oštrelj, kao i delovi Šarbanovca i Brestovca.
Novi rudnik mogao bi mladima da donese nove mogućnosti za zapošljavanje, ali istovremeno i da dodatno utiče na prostor u kome žive i planiraju svoju budućnost. Zato je veoma važno šta to potencijalno otvaranje rudnika Malka Golaja zapravo donosi mladima u borskim selima, šta im potencijalno oduzima i kako može uticati na njihovu odluku da u tim selima ostanu.
Mladih je u borskim selima sve manje
Da borska sela već imaju ozbiljan problem sa zadržavanjem mladih pokazuju i podaci poslednja dva popisa stanovništva. U šest sela koja su obuhvaćena nacrtom Prostornog plana rudarskog kompleksa, 2011. godine živelo je 1.180 mladih uzrasta od 15 do 29 godina, dok ih je 2022. bilo 927, odnosno za više od petine manje.
Najveći pad zabeležen je u Metovnici, gde je broj mladih smanjen sa 169 na 115, odnosno za gotovo 32 odsto. U Šarbanovcu ih je za jedanaest godina bilo 26 odsto manje, u Donjoj Beloj Reci 24,3 odsto, a u Brestovcu 23,5 odsto. Manji pad zabeležen je u Oštrelju, dok je jedino Slatina imala neznatno veći broj mladih nego 2011. godine.
U trenutku kada ova sela već jasno ostaju bez mladih, planirano dalje širenje rudarskih aktivnosti otvara pitanje kako bi novi rudnik mogao da utiče na postojeće demografske probleme i odluku mladih da ostanu da žive u svojim selima.
Posao u rudniku ne zadržava sve mlade na selu
Ostanak mladih u borskim selima ne zavisi samo od mogućnosti da pronađu posao. U jednom od intervjua za Tebra portal ukazano je da mladi u selima imaju slabiji pristup obrazovanju, prevozu i kulturnim sadržajima, ali i da sela imaju potencijal da postanu mesta u kojima će mladi želeti da ostanu ukoliko im se omogući da u njima razvijaju sopstvene poslove i ideje. Kao neke od mogućnosti izdvojeni su turizam, poljoprivreda, stočarstvo, voćarstvo i pčelarstvo, uz očuvanu životnu sredinu i približavanje uslova života u selima, onima u gradu.
Da samo postojanje radnog mesta nije nužno dovoljno za ostanak pokazali su i rezultati fokus grupe koju je Tebrizam sproveo sa mladima u Boru. Učesnici su rudarski sektor prepoznali kao jednu od glavnih mogućnosti za zaposlenje i finansijsku stabilnost, ali su istovremeno ukazivali na nedostatak drugih poslovnih mogućnosti, zagađenje i nezadovoljstvo kvalitetom života.
U fokus grupi pojavila se i neizvesnost zbog daljeg širenja rudarskih aktivnosti, odnosno strahovanja učesnika o tome kako bi buduće širenje rudnika moglo da promeni prostor u kojem žive. Kao poseban problem prepoznat je i nedostatak različitih poslovnih prilika van rudarstva, odnosno stvaranje mogućnosti da mladi svoj život i rad ne moraju da vezuju isključivo za rudarsku industriju.
Nova radna mesta zato predstavljaju samo jednu stranu potencijalnog otvaranja novog rudnika. Sa druge strane ostaje pitanje kako će širenje rudarskog kompleksa uticati na zemljište, vode i životnu sredinu, ali i na mogućnost mladih da nastave da održavaju svoja domaćinstva i bave se poljoprivredom u selima koja se nalaze u njegovom obuhvatu.
Šta o potencijalnom otvaranju rudnika kažu mladi iz borskih sela?
Dok prostorni plan pokazuje na kojim područjima bi rudarske aktivnosti mogle dalje da se razvijaju, za mlade koji žive upravo u borskim selima koja su obuhvaćena ovim planom, pitanje budućnosti mnogo je ličnije.
Dušan Stanojević, momak koji živi u selu Donja Bela Reka, upoznat je sa planovima za razvoj rudarskih aktivnosti i činjenicom da je čitavo njegovo selo obuhvaćeno novim Prostornim planom rudarskog kompleksa. Zbog toga ga posebno zabrinjava mogućnost budućeg preseljenja stanovništva.
Prema njegovim saznanjima, u Donjoj Beloj Reci još uvek nisu započete konkretne aktivnosti na otkupu imanja, ali navodi da su pojedini meštani već utvrđivali vrednost svojih poseda i razmišljali o prodaji imanja. Za istražne aktivnosti kaže da su sprovođene na širem području, ali da nema pouzdane informacije da li ih je bilo i na prostoru samog sela.
Kada je reč o tome koliko se o planovima za dalje širenje rudarstva govori među mladima Donje Bele Reke, kao i kako potencijalni rudnik Malka Golaja utiče na njegov ostanak u selu, Dušan navodi sledeće:
Po meni se ne priča dovoljno. Kada neko sa drugog kraja sveta baca u zaborav našu dedovinu i briše svu našu kulturu i bogatu istoriju, to bi trebalo da bude glavna tema, kako među mladima, tako i među starijim seljanima. Veliki je problem i u tome što mnogo meštana uopšte nije svesno šta sve ovo zapravo znači i koliko je situacija ozbiljna. U većini medija koje konzumiramo, cela situacija je opisana sa vrlo pozitivnom konotacijom, gde se priča o finansijama koje dolaze iz ovakvih projekata i nekom obećanom prosperitetu.
Mislim da otvaranje rudnika ne daje našim meštanima ikakve opcije osim iseljenja. Štaviše, čak i ako ne budemo bili primorani na odlazak, mi najverovatnije nećemo imati ovo selo onakvo na kakvo smo navikli. Po prethodnim primerima otvaranja rudnika vidimo da se tu radi i o zagađenju vode i zagađenju poljoprivrednog zemljišta, što su elementarni uslovi za opstanak jednog sela.
Što se samog sela tiče, mislim da imamo dovoljno dobre uslove za život, naravno, s obzirom na trenutnu političku situaciju u Srbiji. Što se moje budućnosti u selu tiče, nažalost sam svestan toga da ću za par godina biti primoran da napustim svoje ognjište ispred koga sam odrastao i da iza sebe ostavim viševekovno porodično stablo koje je već mnogo generacija boravilo u Donjoj Beloj Reci.
Priče o rudniku, mogućem iseljenju i širenju rudarskih aktivnosti, Zorana Bilanović iz Metovnice kaže da sluša još od detinjstva i da se poslednjih godina o tome sve više govori među meštanima. Ipak, navodi da nije u potpunosti upoznata sa preciznim planovima i promenama koje bi rudnik Malka Golaja mogao da donese njenom selu.
Sa druge strane, o planiranim promenama nisam čula gotovo ništa, niti se iko u selu zalaže za to. Većina ljudi gleda samo novac i smatra da nemaju uticaja na sve što se dešava i da ovo sve mora tako da bude, jer nema druge.
Sličnu nezainteresovanost primećuje i među mladima u Metovnici, kojih je, kako kaže, ionako veoma malo i među kojima se o budućnosti rudarenja gotovo i ne govori. Sa druge strane, mogućnost daljeg širenja rudnika već stvara neizvesnost među meštanima. Iako navodi da otkup zemljišta nije zvanično započet na nivou čitavog sela, pojedini vlasnici već nude svoja imanja na prodaju, dok ostali, prema njenim rečima, žive u nadi da do širenja rudnika ipak neće doći.
Sama pomisao na to da sutra neću imati gde da se vratim i da nigde više nećemo naći slično imanje, izvore, šume i ostala prirodna bogatstva, zaista steže srce. To me tera da se zapitam da li je cela ova rudarska industrija vredna svega, vredna vazduha, vode, zemljišta i, pre svega, ljudskih života, kako mladih tako i starih koji odlaze.
Bez obzira na to da li neko živi na selu ili ne, svi smo svesni da je danas teško živeti od poljoprivrede i da mladi zbog toga odlaze dalje u potrazi za boljim životom. Međutim, niko nema pravo da truje nedužan narod, da ga tera sa ognjišta i da mu “zamazuje oči” pričama kako je sve to nekakav “zeleni rudnik“. Na svu muku i bedu našeg naroda i meštana, rudnik ne mora dodatno da se širi. Selo je živo i biće živo sve dok u njemu ima ljudi, funkcionalnih puteva, vode, zdravog zemljišta, zelenila i struje. Nezamislivo je nemati vodu i struju, dok je meštanima zaseoka Suva Reka u Metovnici to postala svakodnevica, jer se niko ne zalaže za te ljude.
Andrej Žurž, čije je selo takođe Metovnica, navodi da je o rudniku Malka Golaja dostupno veoma malo informacija, iako se na terenu već mogu videti mašine i radovi. Njegova porodica ima imanje koje bi moglo da bude zahvaćeno budućim rudnikom, dok, kako kaže, još uvek ne znaju kada i na koji način bi moglo da dođe do otkupa zemljišta ili preseljenja.
Među mladima u Metovnici, kojih je sve manje, prema njegovim rečima postoji interesovanje za dalje širenje rudnika, ali su o tome veoma malo obavešteni. Andrej smatra i da je dosadašnji razvoj rudnika “Čukaru Peki“ ostavio značajan trag na mlade u selu.
U selo dolazim svake nedelje sa porodicom. U porodičnoj kući mog oca, trudimo se da proizvodimo domaću hranu za sebe. Takođe, posećujemo familiju i prijatelje. Otvaranje novog rudnika bi na obe stvari imalo uticaja. Zagađenje bi postalo još veće i naš mali kutak bi bio zagađen, a ne zdrav, to bi značilo da bi smo se od domaće hrane oprostili i manje dolazili u selo iz tog razloga. Druga stvar, mnogi od familije i prijatelja bili bi iseljeni, što bi značilo da bi posete njima u Metovnici bile nemoguće
Trebao bi da se promeni odnos grada, države, prema vlaškom stanovništvu. Pripadnici kineskih kompanija bi trebali da budu transparentni kada njihovi poslovi utiču na lokalno stanovništvo, kao i da domaći pomoćnici Kineza više ne govore u ime svih ljudi koji su ugroženi.
Primer iz Zaječara pokazuje zašto je važno da se mladi aktiviraju
Dok mladi iz borskih sela ukazuju da se među mladima u njihovom okruženju o budućnosti rudarenja još uvek nedovoljno govori, svega nekoliko kilometara dalje mladi iz Zaječara već su se uključili u aktivnosti kojima je skrenuta pažnja javnosti na dešavanja na Malka Golaji.
Protivljenje rudarskim aktivnostima na ovom prostoru posebno je postalo vidljivo tokom prethodnih nekoliko meseci, kada su građani, aktivisti i predstavnici pojedinih organizacija počeli da obilaze prostor na kojem su izvođeni istražni radovi, organizuju akcije i ukazuju na promene koje su tamo zatekli.
U jednoj od većih akcija organizovanih u Zaječaru, za svega nekoliko sati prikupljeno je oko 2.000 potpisa građana i približno 300 primedbi na planski dokument. Aktivnosti nisu ostale samo u Zaječaru, već su primedbe i potpisi prikupljani i u drugim gradovima Timočke krajine, uz učešće aktivista iz studentskih pokreta.
U međuvremenu, na samoj Malka Golaji istražni radovi su zaustavljeni, a celokupna mehanizacija povučena sa terena. Republička šumarska i lovna inspekcija prethodno je utvrdila krčenje šume protivno Zakonu o šumama i naložila obustavu korišćenja šuma, dok je žalba kompanije Zijin Mining na ovo rešenje odbijena.
Iako to ne znači i odustajanje od planova za budući rudnik, dešavanja u Zaječaru mogu biti primer mladima iz borskih sela zašto je važno da se zainteresuju za promene koje se planiraju u njihovoj neposrednoj okolini i da se kroz informisanje, javne uvide i građanske inicijative uključe u pitanja koja mogu direktno uticati na budućnost njihovih sela i njihov ostanak u njima.
Budućnost rudnika Malka Golaja još uvek nije izvesna, ali je već sada jasno da dalje aktivnosti na ovom području nisu samo pitanje razvoja rudarstva i novih radnih mesta. Za mlade iz sela obuhvaćenih Prostornim planom novog rudarskog kompleksa, to je i pitanje prostora u kojem bi trebalo da ostanu, zasnuju porodice, održavaju svoja imanja i pronađu mogućnosti za život koji ne mora nužno da bude vezan za rudarsku industriju.
U selima u kojima je između dva popisa broj mladih već smanjen za više od petine, svaka nova promena može dodatno uticati na njihovu odluku da li će svoju budućnost graditi upravo tu ili negde drugde. Zato bi, uz pitanje šta novi rudnik može da donese Boru, možda još važnije trebalo da bude šta će nakon njegovog razvoja ostati mladima i koliko će oni sami imati priliku da učestvuju u odlučivanju o budućnosti mesta u kojima su odrasli.
